Kuća, poso – poso, kuća…
Koliko god smo želeli ili ne svi smo upoznati sa stihovima jednog balkanskog iseljenika koji je ovim rečima opisao svoj život u Njujorku.
Onda je korona iznenadila svet i nezamislivo je postalo relanost. Ovi stihovi za veliki broj zaposlenih postali se nedovoljno tačni. Posao je došao u naše kuće.
Korona je donela mnogo promena svetu a jedna od najupečatljivijih je odluka velikog broja kompanija da zaposlenima i posle korone ponudi opciju nedolaska fizički na posao.
Čuveni home office, iliti narodno rad od kuće mnogima se izuzetno dopao. Znam i ljude koji nisu imali najlepše mišljenje o ovom modelu.
Poslednjih par meseci ovo je ponovo vruća tema.
Sada se Ekremovi stihovi vraćaju u modu jer sve veći broj kompanija vraća zaposlene u kancelarije ili podiže broj obaveznih office dana na 3 ili 4 nedeljno.
Mnogi ljudi sa kojima se susrećem kako kroz posao tako i iz kruga mojih prijatelja ovu vest nije dočekalo sa naročitim oduševljenjem.
Razumljivo. Ne treba objašnjavati šta sve mnogi vide kao benefite rada od kuće.
Ono što sve češće provejava kao pitanje je ,
,Ali šta stoji iza takvih odluka?“ ,,Zar kompanijama nije jeftinije da ljudi rade od kuće?
Lično znam nekoliko ljudi koji su u prethodna dva meseca dali otkaz zato što kompanije planiraju da ih potpuno vrate u kancelariju.
Elem,
Ne želim da ulazim u lične preferencije jer svako ima svoje argumente za i protiv kao i svoje viđenje ove teme.
Ono što u ovom tekstu želim je da pokušam da pomognem u pronalaženju odgovora na pitanje:
Dal nam se ovo stvarno dešava i zašto? Zašto kad je sve funkcionisalo?
Navešću pet razloga koji možda stoje iza ovakvih odluka:
1. Gubitak „Socijalnog kapitala“ i spontane kolaboracije
Istraživanja (poput onih sa MIT-a i Harvarda) pokazuju da rad od kuće drastično smanjuje tzv. „slabe veze“ unutar kompanije. To su oni kratki, neobavezni razgovori pored aparata za kafu ili u hodniku.
Te spontane interakcije su izvor inovacija. Mnogi problemi se reše „u prolazu“, bez zakazivanja Zoom ili Teams sastanka. Rad od kuće je odličan za izvršavanje poznatih zadataka, ali je kancelarija nezamenljiva za kreativno rešavanje novih problema.
2. Izazov mentorstva i „Onboardinga“ (naročito za juniore)
Ovo je jedan od najjačih argumenata. Mlađi zaposleni (Gen Z i juniori) gube najviše u remote režimu.
Zanat se uči gledanjem i slušanjem iskusnijih kolega u realnom vremenu. Kako menadžer rešava težak poziv? Kako stariji kolega strukturira prezentaciju? Ti suptilni detalji se gube preko ekrana, što usporava profesionalni razvoj novih generacija.
3. Očuvanje korporativne kulture i osećaja pripadnosti
Teško je izgraditi lojalnost prema firmi ako je tvoj jedini kontakt sa njom pravougaonik na ekranu. Kompanije primećuju da je stopa fluktuacije (odlazaka) veća kod ljudi koji nemaju fizičku i emocionalnu vezu sa timom. Kancelarija služi kao „sidro“ brenda.
4. Ekonomska opravdanost i nekretnine
Kako god zvučalo, ovo je realan faktor. Kompanije imaju dugoročne zakupe za poslovne prostore koji koštaju mnogo hiljada evra mesečno.
Ako prostor stoji prazan, to je „mrtav kapital“. Pored toga, firme tačnije ljudi u njima doprinose lokalnoj ekonomiji (restorani, kafići, parking oko poslovnih centara), što se gubi ako svi rade od kuće.
5. „Produktivna paranoja“ menadžmenta
Iako studije često pokazuju da je produktivnost od kuće ista ponekad i veća, menadžeri se suočavaju sa fenomenom koji Microsoft naziva „Productivity Paranoia“.
Šta je to? Čak 85% lidera kaže da im je teško da imaju poverenja u to da su zaposleni produktivni kada ih ne vide. Povratak u kancelariju je često pokušaj vraćanja kontrole i vidljivosti nad procesima rada.
Voleo bih da čujem vaše mišljenje o ovoj temi kao i kako vam zvuči izneta argumentacija koja se pojavljuje sa strane zagovornika povratka u kancelarije?
Da li nam 2026. zaista sprema više kuća – poso, poso – kuća modela ili će se hibridni model 3+2 ustaliti kao zalatni standard o kome mnogi pričaju.
