Ako vas zanima psihologija javnog nastupa, verovatno ste bar jednom analizirali neki TED Talk. Iako mnogi smatraju da je zlatno doba ovog formata prošlo, on je i dalje najbolji materijal za istraživanje pitanja: Šta jedan govor čini viralnim?
Želim da vam u narednim redovima i pasusima izdvojim nekoliko ključnih zapažanja do kojih su došli istraživači ili grupe istraživača koji su pokušali da daju odgovr na pitanje: Šta jedan TED Talk čini viralnim?
Sud publike pre prve rečenice
Kada je u pitanju veština komunikacije, često grešimo fokusirajući se isključivo na strukturu i slajdove. Istraživanja koja uključuju analizu preko 2.000 govora pokazuju da se uspeh može predvideti sa preciznošću od 0,88 AUC (što je u svetu statistike skoro savršen rezultat).
To znači da vaš uspeh ne zavisi samo od toga šta kažete, već od dinamike pripovedanja koju publika podsvesno oseća. Mi u društvenim naukama volimo da verujemo da se ljudska povezanost može izraziti brojevima, a ovi podaci to i potvrđuju.
Elem,
Ključna stvar koju ova istraživanja apostrofiraju jeste pojam narativne putanje. Publika ne ocenjuje govor kao celinu u jednom trenutku, već podsvesno prati kako se govor emotivno i stilski menja tokom vremena. Drugim rečima, ljudi ne slušaju samo šta govorite, već kako se priča odvija.
Jedan od najzanimljivijih nalaza tiče se percepcije govora kao „opširnog“ ili zamornog. Govori kod kojih emocionalni i stilski parametri ostaju gotovo ravni (bez promene intenziteta, bez tenzije, bez kontrasta ) vrlo često bivaju ocenjeni kao dugi, čak i kada objektivno nisu. * Napomenuo bih da je prosečno trajanje TED nastupa oko 18 minuta.
To nam govori da pažnja ne zavisi nužno od trajanja izlaganja već i od pripovedačke dinamike. Ako se ništa ne menja tokom govora mozak gubi interesovanje.
Suprotno tome, govori koji imaju izražene uspone i padove (emocionalne, retoričke i narativne) doživljavaju se kao smisleni, ubedljivi i angažujući. Zanimljivo je i to da prosečna analiza pokazuje da se većina uspešnih TED govora završava pozitivno.
U poslednjih deset procenata govora primećen je rast emocije radosti i pad negativnih emocionalnih skorova. Publika želi da iz govora izađe sa osećajem zaokruženosti i energije.
Happy end nam je poznat kao koncept zar ne?
Posebno važan segment istraživanja odnosi se na viralnost. Na osnovu radova iz oblasti psihologije deljenja sadržaja, pokazano je da sadržaji koji izazivaju emocije visoke aktivacije imaju znatno veću šansu da budu deljeni.
Ovaj nalaz direktno objašnjava zašto neki govori, iako tehnički savršeni, nikada ne „zažive“, dok drugi eksplodiraju u javnosti.
Poznato nam je šta se deli na društvenim mrežama i šta pokreće angažovanje publike?
Istraživanja su takođe pokazala dahumor kao i način formulisanja naslova imaju značajan uticaj na popularnost. Pokazalo se da naslovi u formi pitanja češće privlače pažnju publike.
Sve ovo vodi do jednog važnog zaključka za svakoga ko se bavi javnim nastupom, prezentacijama ili poslovnom komunikacijom.
Gde nastaje raskorak?
Dobar govor nije skup dobrih rečenica već dobro vođena emocionalna vožnja.
Patmljive su emocionalne promene i uspešno navigiranje kroz priču.
Ko god da je naša publike, svi su oni ljudi. Kao ljudska bića imaju određene emocionalne i hormonalne reakcije kada se susretnu sa pričom.
Iako TED talk kao koncept polako gubi na svojoj snazi i značaju, predstavljao je dobru zbirku govornika iz čitavog sveta i sa različitim tematikama u nastupu. Ovo je autorima studija dalo dragocenu mogućnost da istraže šta je ono zajedničko u svakom nastupu što ga može učiniti viralnim.
Bez ikakve sumnje, to su EMOCIJE! Ne ravna linija jedne emocije, više jedan emocionalni rolerkoster kome se pubila iznova divi.
Izvori i istraživanja na koja se tekst oslanja:
Reagan, A. J., Mitchell, L., Kiley, D., Danforth, C. M., & Dodds, P. S.The emotional arcs of stories are dominated by six basic shapes. EPJ Data Science, 2016.
Gallo, Carmine.Talk Like TED: The 9 Public-Speaking Secrets of the World’s Top Minds.
Berger, Jonah & Milkman, Katherine L. What Makes Online Content Viral? Journal of Marketing Research, 2012.
