Jeste li ikada primetili da drugi ljudi imaju tu neverovatnu moć da vam pokvare dan? Da li se osećate kao da svaki njihov gest i reč utiče na vaše raspoloženje? Ali, zapitajte se, da li je stvarno moguće da su drugi ljudi ti koji kroje vaše emotivno stanje ili smo ipak sami odgovorni za sopstveno raspoloženje i osećanja?
U našem svakodnevnom govoru često koristimo izraze koji ukazuju na to da dajemo drugima kontrolu nad našim osećanjima. Ponekad se ponašamo kao da smo programirani, pa kada neko unese „pravi kod“, automatski se pale određene emocije. Da li zaista funkcionišemo na taj način?
Kada izjavimo stvari poput „Kako si me razbesneo!“ ili „Uplašila si me!“, mi zapravo prenosimo odgovornost za naša osećanja na druge. Kao da im dajemo daljinski upravljač i dozvoljavamo im da promene kanal naših emocija. Onda se trudimo da promenimo njihovo ponašanje kako bismo povratili „kontrolu“ nad svojim osećanjima: „Ne mogu se smiriti dok ne prestaneš sa tim ponašanjem!“
Ipak, ljudi nisu programi koje možemo kontrolisati. Ne možemo upravljati tim kako će se drugi ponašati ili šta će osećati. Ono što možemo kontrolisati su naše misli i ponašanje. Osećanja igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Kada se osećamo dobro, naše misli su pozitivne, a naše akcije su usmerene ka konstruktivnom ponašanju. Kada smo nezadovoljni, misli nas vode ka negativnom, često destruktivnom ponašanju. Ovo je kompleksan proces gde misli, osećanja i ponašanje međusobno sarađuju, formirajući naš subjektivni doživljaj života.
Kako možemo preuzeti kontrolu nad ovim ciklusom, kako da moć bude u našim rukama? Odgovor je jednostavan: promenom načina razmišljanja. Iako zvuči lako, često se suočavamo s izazovom zbog našeg ega koji želi dominaciju, ponekad čak i po cenu našeg ličnog blagostanja.
Kada ego bude povređen, retko smo spremni oprostiti. Opraštanje nam se često čini kao pasivno ponašanje, kao da puštamo da nas drugi „gaze“, ali zapravo je najjači korak koji možemo preduzeti. Opraštanjem oslobađamo sebe od negativnih emocija, mržnje i besa. Iako možda želimo druge kazniti zadržavajući te emocije u nama, zapravo kažnjavamo samo sebe.
Kroz analizu iracionalnih uverenja, odnosno zahteva koje postavljamo drugima, možemo prepoznati situacije koje nas uvode u bes, tugu ili ljutnju i pružiti sebi racionalnije alternative razmišljanja. Na primer, umesto zahteva: „Moji prijatelji MORAJU uvek da budu tu za mene kada su mi potrebni jer u suprotnom znači da me ne vole i da im nije stalo do mene!“, možemo racionalno prihvatiti: “Iako bih volela da moji prijatelji uvek budu tu za mene, ne znači da će uvek biti u mogućnosti, niti da će uvek želeti da budu tu, što je sasvim u redu. To ne znači da im nije stalo do mene. Možda ni ja neću moći da se nađem njima u svakom trenutku svog života.“
Kada ubedimo sebe da drugi MORAJU da se ponašaju na određeni način da bismo se mi osećali dobro, kako možemo da se osećamo ako oni ne ispune naš zahtev? Jedno je sigurno – bićemo besni, ljuti i povređeni.
Kako vam zvuči ova alternativna racionalna rečenica? Da li ovakvo uverenje može da nas uvodi u mržnju ili pak u zdraviju alternativu sa kojom možemo lakše da živimo, sa manje stresa i nezadovoljstva?
Izražavanje želje umesto zahteva omogućava nam da druge ljude i situacije posmatramo objektivnije i racionalnije. Pomažemo sebi da se u istoj situaciji osećamo mnogo bolje i prijatnije zato što smo promenili način razmišljanja.
Da, toliko je jednostavno! To znači da drugi ljudi mogu da se ponašaju na bilo koji način, a naše raspoloženje će zavisiti od toga kako mi odlučimo da vidimo i razumemo to ponašanje.
Neka vam ovo bude podsetnik: Moć je u vašim rukama! Drugi ljudi ne mogu uticati na vas ukoliko vi ne dozvolite. Kroz promenu vašeg načina razmišljanja, oslobađate sebe i preuzimate kontrolu nad svojim emotivnim svetom. Zapamtite, promena misli vodi promeni osećanja i ponašanja. Moć je vaša, i sada je vreme da je preuzmete!
Tehnikama Racionalno emocionalno bihejvioralne (REBT) psihoterapije učimo kako da razvijamo emocionalnu inteligenciju i živimo život sa više zadovoljstva i manje stresa.
Psiholog i psihoterapeut pod supervizijom
