Pucketaju varnice na ognjištu tople kuće. Nema poljskih radova i sve stane kad mraz okuje polja a drveće ostane golo i dozvoljava da se vetar poigrava njegovim tananim granama. Zima je!
To je vreme kada porodica, rođaci i komšije slušaju pripovedanja i priče. Govore ih dobri pripovedači sa puno žara kao da ih premijerno kazuju iako su te iste priče ispunile i mnoge ranije zime. Oduševljenje je kao da ih okupljeni po prvi put slušaju. I tako svake zime kada reči zamene teške poljske radove priče povezuju ljude, greju njihova srca a neki klinci kraj ognjišta pamte šta će prepričavati kada njihov red bude došao.
Tako je bilo, pričao mi je deda, u vremena kada nisu bili telefoni ni televizija. Tako je i danas! Samo malo drugačije. Priče nikada nisu izgubile moć i verni su pratilac čoveka od kada smo artikulisali smislene glasove i proizveli govor.
Priče nas spajaju, priče nas povezuju i prenose poruke i ideje. Danas mi to nazivamo storytelling. I upravo taj storytelling predstavlja među. Među koja razdvaja dobre prezentere i govornike od onih koji prezentaciju shvataju kao puko prikazivanje činjenica, rezultata, izveštaja. Vreme se ubrzalo kažu nam ali ostalo je ipak bar nekoliko minuta za priču. Tih nekoliko minuta na početku nikako se ne smemo odreći. Priča će nam pomoći da razbijemo tremu, da uspostavimo poverenje sa publikom i usidrimo je u memoriji naših slušaoca. Jer kako je Džordan Piterson zapisao, ,,Činjenica je nešto što je samo po sebi mrtvo. Ne poseduje ni svest, niti volju ni motivaciju niti je u stanju da dela. Sa druge strane ideja ima cilj. Ona nešto želi. Ona postavlja strukturu vrednosti. Ideja je ličnost, ne činjenica.“ A svaka priča nosi ideju, nosi snažnu poruku.
Zato ukoliko želite da publika zapamti vaše činjenice i rezultate ispričajte im priču. Ako ne verujete meni pogledajte TedEx, poslušajte njihove brilijantne govornike i na svakom početku čućete priču i tu priču ćete pamtiti mnogo duže od svake činjenice koja je u prezentaciji navedena. Moć priče nadmašuje prolaznost tehnokratskog govora. Priče su bile i priče će biti deo ljudskog koda.
U radu sa klijentima često dobijem odgovor ,,ali ja ne znam da pričam priču, ne mogu ništa da smislim…“
Priče su svuda oko nas i prožimaju celo naše postojanje. One su poput vazduha koji dišemo a nismo svesni da to radimo. Osetimo da vazduh struji kroz naše telo tek kada to osvestimo. Da li to znači da dok dišemo a ne razmišljamo o tome, vazduh ne postoji?
Uhvatite priče iz vašeg svakodnevnog života. Priče koje imaju poruku relevantnu za prezentaciju koju ste pripremili. Priče koje će obojiti sve ostale reči koje nakon nje slede. Priče koje će vas od prosečnog dovesti do maestralnog govornika. Zapamtite još jednom, priče se pamte.
I postoji mnogo tehnika koje vam mogu pomoći da lakše uočite i ispričate priče. Storytelling je važan deo naših treninga prezentacionih veština i javnog nastupa.
Kada ste poslednji put ispričali priču?
