Naučno dokazan uticaj praštanja na psihu i kako ga primeniti u svakodnevnom životu

Kako da prevaziđete bol izdaje i oslobodite se negativnih emocija zauvek?

Psihološki trikovi za praštanje: Kako otpustiti bes i krenuti dalje

Na pitanje „Šta najviše povređuje ljude?“, najćešći odgovor je – izdaja od strane bliske osobe.

Svi smo se nekada u životu osetili iznevereno, povređeni, patili zbog postupka nekoga do koga nam je stalo. Kako ste tada reagovali? Šta ste mislili? Kako ste se ponašali?

Kada nas neko povredi, prirodno je da osetimo ljutnju, bes i tugu. Često, međutim, tugu potisnemo i pretvorimo u bes, jer nam se čini da smo tada snažniji, reaktivni. Dok nas tuga gura u bespomoćnost, bes nam daje privid kontrole – možemo da ga izrazimo, iskalimo na nečemu ili nekom. Ali, da li nas on zaista oslobađa ili samo produbljuje bol?

Kada nas bliska osoba izda, osećamo nepravdu. Pitamo se: „Zašto je to uradio?“, „Kako je mogla da mi kaže tako nešto?“, „Nema opravdanja!“ Povređeni smo i želimo da ta osoba pati, jer patimo i mi.

Taj impuls za osvetom može trajati danima, mesecima, pa i godinama. Čak i kada uspomena počne da bledi, mi je namerno oživljavamo, prisećamo se bola, pojačavamo bes. Zašto? Verujemo da ćemo tako sprečiti da nam se slično ponovo dogodi.

Ali, da li je to jedini razlog??

Često mislimo da mržnjom i ogorčenjem zapravo kažnjavamo osobu koja nas je povredila. Ali da li ona zaista oseća posledice naše unutrašnje borbe? Verovatno ne. Možda više i ne misli na nas, dok mi nosimo taj emocionalni teret. Mržnja i bes ne utiču na drugu osobu – utiču na nas. Oni su kao otrov koji sami pijemo, nadajući se da će povrediti nekog drugog.

Naš mozak je „programiran“ da izbegava bol i teži zadovoljstvu. Ako je tako, zašto uporno biramo da se držimo bola? Opraštanje ne znači opravdanje ili zaborav. Opraštanje znači oslobađanje sebe od tereta negativnih osećanja.

Često od klijenata čujem: „Neću da mu oprostim! Nije zaslužio!“ Ali opraštanje nije nagrada za drugu osobu – ono je dar koji dajemo sebi. Često verujemo da je mržnja naš štit, način da odbranimo svoje dostojanstvo. Ali mržnja nije štit, već okovi koji nas vezuju za bol.

Opraštanje podrazumeva i razumevanje. Ne saosećanje s osobom koja nas je povredila, već shvatanje njenih motiva. To ne znači da opravdavamo tuđe postupke, već da prihvatamo realnost: svi imamo različite potrebe i načine na koje ih ispunjavamo.

Ako kolega preuzme našu ideju i predstavi je kao svoju, možemo razumeti da ga je motivisala želja za priznanjem, pa čak i ako smatramo da je to nepravedno.

Ako nas partner napusti zbog druge osobe, njegov motiv možda nije bio da nas povredi, već da pronađe ispunjenje koje nije osećao u tom odnosu.

Opraštanje ne znači da ćemo ponovo prihvatiti osobu u svoj život. Znači da biramo kako ćemo dalje – da li ćemo nastaviti odnos, redefinisati ga ili ga prekinuti. Ali ključna stvar je da ne dozvolimo da nas negativna osećanja zarobe.

Zato je važno da naučimo da opraštamo – i drugima i sebi. Ništa u prošlosti ne možemo promeniti, ali možemo izabrati kako ćemo živeti sada. Sećanja ostaju, ali treba ih koristiti kao podsetnik na naučene lekcije, a ne kao lanac koji nas drži u patnji. Emocije koje nosimo treba da nas pokreću, a ne da nas zarobljavaju. Samo tako možemo nastaviti dalje, otvoreni za nova iskustva, ljude i odnose.

Kako da oprostite uz pomoć REBT pristupa?

Praštanje ne dolazi automatski – ono je proces koji zahteva rad na sebi. U Racionalno Emotivno Bihejvioralnoj terapiji (REBT) koristimo ABC model kako bismo razumeli i promenili svoja uverenja o situaciji koja nas je povredila.

A (Aktivirajući događaj) – Dogodila se situacija koja je izazvala bol (npr. izdaja, nepravda).
B (Uverenje) – Naša interpretacija događaja, često iracionalna (npr. „Ovo je neoprostivo“, „Nikada neću moći da budem srećan/na zbog ovoga“).
C (Posledice) – Emocionalna reakcija (bes, ogorčenost, tuga).

Kako da promenite ovaj obrazac?

Preispitajte svoja uverenja (B) – Umesto „Morao/la je da se ponaša drugačije“, recite sebi: „Volela bih da je drugačije postupio/la, ali mogu da nastavim dalje bez ove ljutnje.“

Razlikujte štetno ponašanje od cele osobe – Neko može da postupi loše, ali to ne znači da je potpuno loša osoba.

Usmerite fokus na sebe – Opraštanje ne znači odobravanje, već oslobađanje sebe od emocionalnog tereta.

Ako želite podršku u procesu praštanja i rada na sebi, prijavite se za psihoterapiju i zakažite prvu besplatnu seansu putem linka ispod.