Zdrava ishrana je jedan od ključnih faktora zdravog života, ali da li je i jedini?
Jabuke čuvaju dve trećine vlakana koja održavaju vaš probavni sistem zdravim zbog čega je zdravo pojesti jednu jabuku dnevno.
Ali, da li je to jedino što čuva naš imuni sistem? O čemu razmišljate dok jedete jabuku?
Nama često misli i pažnja lutaju. Dok obavljamo svakodnevne aktivnosti, često razmišljamo o problemima, brigama, stvarima koje treba da uradimo…
Da li ste fokusirani na senzacije koje doživljavate dok jedete jabuku, kao što su senzacije ukusa ili doživljaj teksture jabuke na vašem jeziku, unutrašnjosti obraza i usnama. Kada je jedete odsutno, ni ne znate kada ste je pojeli, jer vam je pažnja odlutala i bili ste zarobljeni u mislima, a ne sa jabukom.
Biti u sadašnjem trenutku i prihvatanje onoga što posmatramo sada i ovde podrazumeva da svesno i namerno vratimo pažnju na sadašnji trenutak onda kada sebe uhvatimo u stanju odsutnosti.
Zašto nam je to važno?
Naše misli se neumorno kreću od prošlosti do budućnosti. Da li često razmišljate zašto niste nešto uradili drugačije u prošlosti, “pametnije”? Ili pak zamišljate kako bi budući događaji mogli da se pretvore u najgori mogući scenario, pogotovo kada su nam ti događaji važni u životu.
Kada pokušavamo da rekonstruišemo prošlost, zamišljamo kako bi nam život bio bolji da smo drugačije postupili I izazivamo nezdrave emocije u sebi – bes, krivicu, stid… Ali čemu nas to vodi? Da utičemo na prošlost – NE MOŽEMO!
Isto se dešava kada previše analiziramo budućnost, često zamišljamo šta sve može da pođe po zlu u budućim važnim trenucima koji nas čekaju u životu. To radimo kako bi bili pripremljeni I na najgore. Nije loše loše biti pripremljen, ali ono što se često dešava jeste da počnemo da živimo sa velikom dozom uverenja da će se najgori scenario I ostvariti, što nas uvodi u frustraciju i stres, dok se katastrofični ishodi vrlo retko ostvaruju. Da predvidimo budućnost – NE MOŽEMO!
I dok bijemo bitku sa frustracijama I nezdravim emocijama, nama sadašnjost prolazi neopaženo…
Šta je onda to na šta možemo da utičemo? Možemo da utičemo na sopstvene misli i akcije sada i ovde! Umesto da zanemarujemo sadašnji trenutak, baš je to trenutak kada možemo popravljati greške iz prošlosti i raditi na sebi kako bi bili bolji i efikasniji u budućnosti.
Jedna od najznačajnijih posledica svesnosti i prisutnosti, jeste direktni doživljaj sopstvenih unutrašnjih procesa. Svesnost sopstvenih unutrašnjih procesa je od ključnog značaja za psihoterapiju koja je usmerena na kognicije i emocije.
Kroz naš um prođe mnogo misli u toku jednog dana. Neke od njih su pozitivne, neke su negativne. To je prirodno… Pozitivne misli samo registrujemo I puštamo ih da slobodno prolaze kroz naš um bez procene i osuđivanja tih misli i nas samih, jer nam one prijaju.
Kada pak opazimo neku negativnu misao, uhvatimo se za nju i provlačimo je kroz niz analiza i procena. Samim tim ne puštamo je da prođe kroz naš um, već je zadržavamo i počinjemo da verujemo da je ta misao tačna.
Metakognitivna svesnost je sposobnost da svoju misao posmatramo samo kao unutrašnju pojavu, koja može biti objekat naše pažnje odvojen od nas samih kao posmatrača tog objekta.
Na primer: misao “Ja sam lenja osoba” je samo sopstvena misao, koju možemo da posmatramo sa manjim ili većim stepenom uverenosti. Kada ne postoji doživljaj odvojenosti objekta pažnje (misao) i nas koji usmeravamo pažnju na taj objekat, lakše dolazi do identifikovanja sa sopstvenim mislima i doživljaja da je naša misao činjenica. Na primer, identifikovanje sa mišlju „Ja sam lenja osoba.“, podrazumeva uverenost u tu misao, kao da je ta misao isto što i neka činjenica. Što se osoba više identifikuje sa svojom mišlju, to je više doživljava kao činjenicu, a ne misao.
Pristup pune svesnosti pomaže da se distanciramo od svojih misli i da ih posmatramo kao unutrašnje pojave, a ne kao činjenice ili istine.
Redovno praktikovanje pune svesnosti, putem vežbi, povećava izoštrenost metakognitivne svesnosti, tako da telesni i mentalni fenomeni koji su bili ispod praga svesnosti postaju dostupni posmatranju i omogućava promenu našeg odnosa prema njima.
Usvajanje filozofije svesnog življenja podrazumeva razvoj svesnosti prilikom svakodnevnog obavljanja rutinskih aktivnosti i usvajanja filozofije svesnog življenja kao što je radoznalost u odnosu na svoja iskustva, spremnost da se bude u kontaktu sa sadašnjim iskustvom i prihvatanje stvari onakvih kakve jesu.
Za početak probajte da jedete sa punim doživljajem ukusa, teksture, mirisa hrane… Hodajte osvešćeno, usmerite svoju pažnju na senzacije u celom telu dok se krećete – stopala, noge, trup, ruke, glavu… Osvestite senzacije disanja dok se krećete. Obično smo u svojim mislima dok hodamo i retko kada smo svesni da hodamo. Čak i kada idemo u šetnju, samo da bismo hodali, mi se izgubimo u svojim mislima i nismo svesno prisutni dok hodamo.
Zato vodite računa, kako o svom fizičkom tako i o mentalnom zdravlju jer je naše telo dom naše duše!
