Postoji trenutak u svakoj prezentaciji kada publika donosi odluku. Taj sud dešava se najčešće u prvim minutima a publika odlučuje hoće li istinski slušati tvoju poruku ili samo čekati da završiš.
I da, taj trenutak ne zavisi od PowerPointa koji je spakovan u već pripremljen korporativni templejt već od načina na koji govoriš, reaguješ i gradiš kontakt sa publikom.
Ako želiš da tvoj javni nastup bude siguran, ubedljiv i prirodan, vredi da obratiš pažnju na tri stvari koje prave najveću razliku.
Započni pričom, ne informacijom
Ljudi ne pamte činjenice! Pamte slike i emocije koje im te činjenice probude.
Svaka prezentacija, pa i ona poslovna, ima svoj mali narativ: kako je nešto počelo, koji je bio izazov i šta se promenilo.
Ako prezentaciju otvoriš pričom, tvoja poruka odmah postaje „živa“.
Umesto da kažeš:
„Prošle godine smo zaposlili 20 novih kolega.“
Reci:
„Prošle godine smo dobili dvadeset novih ljudi. Svi su u našu kompaniju došli sa prvim danima proleća. I svi su nas podsetili kako izgleda kada neko dođe sa iskrom. Sa pitanjima. Sa energijom koju smo mi već pomalo bili zaboravili. Njihov početak nas je inspirisao da i mi ponovo počnemo.“
Priča gradi vezu. A vezu ne možeš zameniti ni jednim grafikom.
Usporavanje!
Većina ljudi tokom važnog javnog nastupa govori prebrzo jer žele da „zvuče pametno“ ili da što pre završe.
Istina je potpuno drugačija!
Najuticajniji govornici daju publici vremena da razume i oseti ono što čuju.
Usporavanje ne znači da treba da govoriš sporo, već da praviš proctor za razumevanje i prihvatanje tvojih poruka.
Pauze posle važne rečenice nisu prazne. One su neodvojiv deo tvoje poruke.
Probaj jednostavnu vežbu.
Snimi deo svog govora, poslušaj i zabeleži gde bi publika mogla da „udahne“.
Tamo stavi kratku pauzu. Malo tišine često ima veći efekat nego još jedna rečenica. Uzgred, verovatno ti je poznat pojam retorička pauza. Njena važnost shvaćena je još u osvit retorike i koristili su je najbolji antički i rimski oratori.
Nauči da koristiš tišinu
Tišina u javnom nastupu nije neprijatna.
To je trenutak kada tvoja poruka „legne“.
Ako naučiš da ne bežiš od tišine, počećeš da vladaš prostorom.
Iskustvo mi pokazuje da tišinu najčešće menjaju poštapalice. Ako ih koristite u javnom govoru one tačno zauzimaju mesto za tišinu. Svako pa, znači, ovaj, aaaa, našlo se na mestu koje je određeno za njeno veličanstvo TIŠINU.
Poštapalica često otvara govore. Najbolji govornici počinju kratkom I efektnom tišinom. Ona daje važnost onome o čemu ćeš pričati. Ona usmerava publiku ka tebi. Ona je magičan začin retoričkog majstorstva.
Ne zaboravi da posle važne misli takođe zastaneš.
Kada postaviš pitanje pusti publiku da razmisli. Svedočim brojnim neuspelim retoričkim pitanjima koja zadovoljavaju formu ali intonacijski nisu pitanja. Ponovo, nedostaje im tišina na kraju.
U trenutku kad svi očekuju da nastaviš … napravi sekundu pauze.
Zašto ove tri stvari menjaju način na koji govoriš?
Javni nastup je proces tokom koga je važno da ostaneš prisutan. Zapamti da publika ne traži savršenog govornika nego osobu koja zna da poveže misao i emociju.
Ako vežbaš da:
- počinješ pričom
- govoriš ritmično
- koristiš tišinu
onda ne gradiš samo prezentaciju, već prisustvo. A to je ono što publika pamti.
Bilo da pripremaš govor za timski sastanak, konferenciju ili poslovnu prezentaciju, ove tri tehnike su temelj svakog uspešnog javnog nastupa.
Sve ostalo (ton, pokreti, gestovi) dođe prirodno kada naučiš da budeš prisutan/na u onome što govoriš.
Ukoliko želiš da saznaš više o tome kako da izgradiš sopstveni autentičan i efektivan stil možeš odmah zakazati besplatne konsultacije.
