Trema je gotovo neizostavni pratilac javnih izlaganja. Neki ljudi je osećaju kao blagu uznemirenost, ubrzani rad srca i napetost u mišićima. Neke pak u potpunosti parališe. Toliko da im je teško da se usredsrede na samu temu koju izlažu. Ako ste u ovoj drugoj grupi sigurno ste ne jednom postavili pitanje: Kako pobediti tremu pred javni nastup?
Jedan američki autor zapisao je da zapravo uvek imamo tri prezentacije.
Jednu koju se spremamo da izvedemo.
Drugu koju izvedemo
I treću koju smo želeli da izvedemo.
Većina ljudi može se poistovetiti sa gore navedenim. Ipak iz iskustva u radu sa brojnim klijentima znam da je trema pred javni nastup nekada toliko intenzivna da propuste da kažu najvažnije stvari zbog kojih su i pozvani da prezentuju.
U ovom tekstu podeliću sa vama retoričku tehniku koja daje odgovor na pitanje iz naslova: Kako pobediti tremu pred javni nastup?
Najpre želim da znate da znam da ste do sada sigurno pokušali da date sebi odgovor na ovo pitanje ali da je najverovatnije vaš naredni pokušaj završen možda i ne tako slavno kako ste očekivali. A to vas je onda bacilo u još goru agoniju.
Možda ste rekli sebi: ,, Ma ja nisam za javni nastup.“… ,,Meni to ne ide“…
I onda na različite načine pokušali da izbegnete svako naredno javno izlaganje. Nastupate kad baš mora.
Trema, iako kratka reč, zapravo nosi sa sobom mnogo dublje psihološke mehanizme. I ovde za vas imam dve vesti.
Jednu dobru i jednu lošu.
Dobra je da ukoliko osećate intenzivnu tremu i strah pred javni nastup niste jedini. Strah od javnog nastupa je na visokom drugom mestu na listi ljudskih strahova. Sa razlogom.
Kada stanemo pred publiku, sve oči su uprete u nas. Mi razmišljamo o tome kako nas drugi procenjuju. Misli nam idu i na stranu ,,a šta ako zaboravim šta sam želeo da kažem“… Da li ću smoriti ljude? I brojna druga pitanja koja se kovitlaju velikom brzinom kroz naš mozak.
Loša vest je da samim čitanjem ovog teksta nećete gumicom izbrisati vašu tremu.
Sa njom živite mnogo godina, neki od vas mnogo decenija, neki skoro čitav život.
Voleo bih da mogu da vam obećam da će vam ovaj tekst promeniti život i rešiti vas straha i treme od javnog nastupa.
Nažalost ne mogu. Ako vas je ovo demotivisalo nemojte nastaviti sa čitanjem ovog teksta.
Ako verujete da ima nade mogu da vas provedem kroz sigurnu i oprobanu tehniku koja donosi rezultate.
Ali samo pod jednim važnim uslovom!!!
Da ih primenite.
Ne verujem da je iko od vas naučio da pliva ili vozi bicikl tako što je čitao o tome ili gledao kako drugi to rade.
Bilo je neophodno da sednete na taj bajs ili skočite u taj strašan bazen sa vodom preko glave.
I kada ste to uradili, sigurno iz prve nije bilo najsjajnije. Možda ste pali ili progutali malo vode. Ako se tada niste demotivisali verovatno ste ubrzo nakon toga savladali taj strah od održavanja ravnoteže ili vode. Plivali ste sve bolje i bolje. I jednog dana prestali da razmišljate da je to strašno.
A bilo je nekada strašno!
Ista analogija i isti mehanizmi rade i kada je trema i strah od javnog nastupa u pitanju. Ovde je možda situacija za nijansu teža jer nas dodatno plaši strah od javne sramote. Auuu koliko to plaši homo sapijensa od najranijih dana našeg boravka na ovoj planeti.
Mogao bih da vam pišem još mnogo redova o tome kako trema nastaje, kada nastaje, zašto su je u nama probudili neki važni autoriteti u našem životu, možda čak i roditelji…
Ali ako ste na ovaj članak ušli zbog pitanja iz naslova hajde da pređemo na stvar.
UPOZORENJE!!!
To što je tehnika izuzetno jednostavna može obeshrabriti vaš neokorteks (racionalni deo mozga) da to vama zaista može pomoći. Zvuči previše jednostavno da bi rešilo tako važan i veliki problem koji vas muči.
Tu i leži jedna od prvih zamki. Pročitamo i nikada ne primenimo. Isto je kao da čitamo kako se pliva ali nikada ne uskočimo u onaj bazen od malopre.
Čudo je naš mozak. Sa lakoćom odbacuje jednostavno. Neokorteks se razvio kod ljudi da rešava probleme. Isti taj neopkorteks ponekad i napravi probleme tamo gde ih nema.
PRVA TEHNIKA (i poslednja u ovom tekstu)
Dišite! Da, dobro ste pročitali dišite.
I ponovo dišite. Ne prestajte da normalno dišete. ( pita se znatiželjni čitalac a kako to nenormalno dišem? )
Kada se nađemo pred nepoznatim ljudima koji gledaju u nas i čekaju da nešto kažemo, aktivira se simpatički deo našeg autonomnog nervnog sistema. Da ne dužim previše o njemu, on aktivira mehanizam limbičkog mozga čiji je jedini zadatak i cilj da preživimo. Tada moždano stablo pošalje signal da počnemo da dišemo ubrzano i plitko. Kao zec.
To onda signalizira našem sistemu da smo u ozbiljnoj opasnosti pa on nije lud da se bavi nekom prezentacijom i nekim porukama koje treba podeliti sa publikom. Bori se da preživi.
Signali se vraćaju ka centrima u našem mozgu i ceo sistem spreman je da što pre promrmljamo to što moramo kako bismo što pre pobegli na mesto.
Trema je stres.
Dodatno, kada dišemo plitko ne snabdevamo našeg najvećeg potrošača (neokorktes) dovoljnom količinom kiseonika. Pa onda on zablokira ili zaboravi važne stvari koje je trebalo reći.
Kako rešiti ovu strašnu a jednostavnu pojavu?
Kao što sam već napisao. DISANJEM.
Ali takvim disanjem koje će u kratkom roku aktivirati rad našeg parasimpatičkog nervnog sistema, koji isključuje onaj simpatički koji se pak aktivirao kada ste ugledali da svi gledaju vas.
On se aktivira biološki. Onda kada dobije signal da više niste u opasnosti. Ne mora više da se bori za život nego daj da kažem ovim ljudima ono što sam i planirao(la).
Tehnika koja se ovde najbolje pokazala je TEHNIKA 4-7-8
Udahnite kroz nos tiho brojeći do 4.
Zadržite dah brojeći do 7.
Izdišite polako kroz usta, praveći zvuk „hšššš“, brojeći do 8.
Ponovite ovaj ciklus 4 puta.
Čestitam! Parasimpatički mehanizama autonomnog nervnog sistema se aktivirao. Vraća vas u balans a vi pričate normalno i bez straha, baš kao što to radite svaki dan kada pričate sa ljudima.
Možda neko sada pita: ,,A kad da dišem ovako? Pred publikom? Kad stanem na scenu?“
Trema je najintenzivnija neposredno pred izlaganje. Zato uzmite 1 minut pre izlaganja i dišite tehnikom koju sam napisao.
Toliko je vremena potrebno da značajno smanjimo anksioznost i tremu od javnog nastupa.
Moram da napišem ponovo. NE ZABORAVITE DA OVO PRIMENITE PRED JAVNI NASTUP.
Tehnika ne radi tako što je pročitamo. I zaista znam, u tim trenucima lične agonije koju preživljavamo ponekad i zaboravimo da ovaj lek postoji.
Ukoliko se ne suočavate sa glosofobijom ( izrazitim strahom od javnog nastupa) ova tehnika biće dovoljna da vas umiri i učini da budete opušteniji i komforniji tokom svog izlaganja.
Ako je intenzitet emocija značajno veći a ova tehnika nije dovoljna, onda je neophodna jača terapija. I ona je indvidualna.
Svima vama koji ste stigli do kraja ovog teksta želim da ponudim priliku da napravite taj jedan značajan korak. Korak koji ste verovatno mnogo puta odlagali.
Možete zakazati besplatne i neobavezujuće konsultacije.
U prethodnih deset godina radio sam sa velikim brojem ljudi koji nisu znali kako da pobede tremu pred javni nastup i strah koji ih je mučio.
Danas sam ponosan jer su to profesionalci koji samopouzdano izlažu i prezentuju.
Hiljade ljudi pohađalo je moje programe. Poverenje za razvoj lidera i razvijanje veština javnog nastupa ukazale su mi neke od najvećih svetskih kompanija.
Postoji recept. Ali ne verujte mi na reč. Možemo se videti i kroz 60 minuta razgovora dobićete dragocene uvide i savete.
Nije strašno. Izlazak iz zone komfora nije nešto čemu se naš mozak raduje. Ali je jedini način da zaista napravite korak koji rešava problem koji vas već dugo muči.
Možete da nastavite dalje a možete i da
ZAKAŽETE ODMAH BESPLATNE KONSULTACIJE
