„IZBEGAVAJUĆI SREĆU“
Kako nas suočavanje sa stvarnošću oslobađa?
Koliko često sebi dozvoljavamo da se osećamo tužno, ljuto, uplašeno, razočarano…?
Da li vam se ponekad čini kao da postoji implicitna pretpostavka da uvek treba da smo veseli, motivisani i produktivni?
Koji su to uslovi i kriterijumi koji određuju kada i u kojim situacijama možemo dozvoliti sebi da se osećamo umorno, neraspoloženo, tužno, bezvoljno?
Radost | Tuga | Strah | Ljutnja | Iznenađenje | Gađenje
Paul Ekman je identifikovao nekoliko osnovnih emocija koje su univerzalne i prepoznatljive u različitim kulturama i društvima širom sveta. Osnovne emocije se često mešaju i kombinuju pa tako i daju kompleksne emocionalne odgovore.
Mnogi od nas su uhvaćeni u vrtlogu samoobmane, ignorisanja unutrašnjih signala. Prirodno je da težimo izbegavanju svega što je neprijatno, nepoznato ili teško. To uključuje i bežanje od sopstvenih osećanja koja nam nisu prijatna.
Ali, gde je granica?
Globalni naglasak na konstantnom zadovoljenju hedonističkih potreba značajno je smanjio toleranciju na negativna iskustva i osećanja kod ljudi.
Često nam je prijatnije da budemo srećni, ušuškani u svojoj sigurnoj zoni komfora gde se osećamo dobro, nego da budemo tužni, uplašeni, razočarani.
Iz tog razloga, često pokušavamo izbeći sva neprijatna i negativna osećanja.
Iako mislimo da možemo izbeći suočavanje sa emocijama, nismo svesni da izbegavanjem samo pojačavamo intenzitet tih osećanja koja se šire i rastu, dok nas potpuno ne progutaju. Pored ekstremnih slučajeva i poremećaja, kod svakog od nas postoji jedan deo potisnutih osećanja koje treba otpustiti.
Ništa nećemo postići ako se pravimo da ih ne primećujemo ili negiramo da postoje.
Ta osećanja neće nestati, samo će se gomilati po našim mentalnim policama koje nam vise nad glavom i čekaju da ih raščistimo.
Nekad nam je lakše da osećamo ljutnju nego tugu, da reagujemo agresijom, iskalimo bes na nekome ili nečemu i mislimo da smo izbacili „To“ iz sebe. Međutim nismo. Samo smo maskirali jednu emociju drugom.
Kada se konstantno zatrpavamo ovakvim emocionalnim frustracijama, ponestaje nam mesta za druge svakodnevne izazove i frustracije koje nas čekaju na svakom ćošku, kod kuće, na poslu, u odnosima i svemu ostalom što čini život.
Tada smo pod stresom i čekamo trenutak kad će kap preliti čašu.
Kako ovo da izbegnemo?
Lako! Tako što ćemo prestati da izbegavamo neprijatna osećanja koja su prirodni deo našeg života. Osvešćivanje i prihvatanje je prvi korak!
Ulazak u lavirint naših emocija često započinje izazovno i teško. Ponekad ćemo skrenuti pogrešnim putem, naići na prepreke, ali na kraju tog lavirinta, otkrićemo stazu koja nas vodi do uspeha, samoprihvatanja i boljeg upravljanja sopstvenim životom.
Paradoks se krije u činjenici da prihvatanjem neprijatnih osećanja koja se povremeno javljaju, stvaramo prostor za prijatniji unutrašnji doživljaj. Osećamo se slobodnije jer više ne moramo strepiti od tih osećanja koja vise iznad nas kao pretnja, nedovršen posao. Svaka emocija ima dozvolu da slobodno prođe kroz naš život bez zadržavanja na granicama.
Prihvatanjem svojih emocija, ostvarili smo prvi značajan korak ka uspešnom prevazilaženju izazova i efikasnom upravljanju stresom. Oslobađanjem od sopstvenog emocionalnog tereta, možemo sa punim potencijalom da se suočimo sa svim životnim okolnostima.
Upravljajte svojim životom.
Psiholog i psihoterapeut pod supervizijom
