KRATKA LEKCIJA – GOVOR TELA
Svakodnevno komuniciramo i šaljemo hiljade verbalnih i neverbalnih poruka našem okruženju.
Iako se najčešće bavimo tumačenjem onoga što nam je neko rekao, pravo blago i iskrene poruke najčešće se kriju na drugim mestima.
Zamislite naše pretke koji su živeli hiljadama godina pre nas. Krenuli su u lov po opasnoj savani ( istraživanja govore da su prvi ljudi živeli u Africi) a oko njih su vrebale mnoge opasnosti. Uzdali su se u savršenu moć nogu i stopala koja su im mogla spasiti život i biti presudna u uspešnom obezbeđivanju hrane.
Zbog toga su se u limbičkom sistemu ( deo mozga koji delimo sa drugim sisarima) stvarale savršene i nepogrešive šeme za korišćenje tako kompleksnog dela tela kao što su stopala. Ovaj deo tela počeo je da odgovara automatski uz malo uplitanje komanda koje izdaje neokorteks ( deo mozga zadužen za razmišljanje, donošenje odluka i projektovanje budućih odluka)
Tako i hiljadama godina nakon lova naših predaka u savani naše noge i stopala ostaju istančan mehanizam kojim komuniciramo na iskren način jer neokorteksom teško kontrolišemo govor naših nogu.
U procesu socijalizacije i civilizovanja naučili smo da sakrijemo iskrene emocije sa lica ( poznat vam je termin poker face) tako da ćemo se često učtivo osmehivati, pokazivati zainteresovanost i sve druge oblike društveno prihvatljive komunikacije.
Ipak ono na šta ne utičemo u takvim socijalnim interakcijama su naša stopala i noge koje gotovo nepogrešivo pokazuju šta naš mozak zaista misli.
Tako da bih se vratio na početak i dao odgovor na pitanje sa slike: Ko je višak u ovoj trijadi?
Zamislite situaciju u kojoj dvoje ljudi razgovara i Vi se priključujete razgovoru. Poznajete oba učesnika dijaloga. Prilazite im i oni se učtivo nasmeše i pozdrave Vas. Ukoliko se samo torzom okrenu prema vama a stopala ostaju usmerena ka sagovorniku koji je bio u dijaloga neverbalna poruka koju možete pročitati je da možda i nije najbolji trenutak za Vaše uključivanje i da bi radije nastavili tamo gde su stali sami. Autentična radost zbog vašeg dolaska iskazuje se usmeravanjem stopala ka Vama. Na slici vidimo devojku koja je torzom okrenuta ka kolegi u tamnom odelu ali su njena stopala ostala usmerena ka kolegi u svetlom odelu.
U ovoj trijadi on je osoba koja ima veću naklonost koleginice. Simpatisanje ili samo nastavak razgovora 1 na 1 nije ni važno, bitno je razumeti da našem telu nije tako lako da obmanjuje jer kao što sam objasnio za taj deo komunikacije zaduženi su drugi mehanizmi na koje baš i nemamo kontrolu.
Zato kada Vam se naredni put desi ovakva postavka pogledajte šta Vaše telo ali telo Vaših sagovornika zaista govori.
Ukoliko želite da naučite više lekcija o neverbalanoj komunikaciji toplo Vam preporučujem knjigu jednog od najvećih autoriteta u ovoj oblasti Džo Navara ,,Šta nam svako telo govori“.
