Nekada je „otkaz“ bio događaj. Trenutak kad se pozove HR, potpišu papiri i uruče zahvalnice. Danas je to proces. Tišina u kojoj ljudi polako gase svoj entuzijazam, isključuju kamere na sastancima i mentalno napuštaju posao mnogo pre nego što predaju karticu na recepciji.
Ta pojava ima ime: „epidemija tihih otkaza“.
O njoj se danas govori u gotovo svim HR krugovima, a iako pogađa sve generacije, najviše se povezuje sa Generacijom Z.
Šta zapravo znači tihi otkaz?
Tihi otkaz nije lenjost, nije bunt i nije nezahvalnost.
To je trenutak kada zaposleni odluči da radi onoliko koliko mora, ali ne više od toga.
Radi svoj posao, ali bez želje da doprinosi, predlaže, uči ili preuzima inicijativu.
U suštini, to je emocionalni otkaz, dok formalni još traje.
I to je možda najopasniji oblik odlaska jer se ne vidi odmah.
Zašto se to dešava baš sada?
Postoji nekoliko slojeva odgovora, a svi počinju u istoj tački: promena u vrednostima.
Naši roditelji, pripadnici Bumer generacije, rad su doživljavali kao obavezu i identitet.
Generacija X je težila stabilnosti i sigurnosti.
Milenijalci su tražili smisao i balans.
A Generacija Z? Oni žele autentičnost i emocionalnu povezanost.
Oni ne žele samo da rade. Oni žele da veruju u ono što rade.
Kada se taj osećaj izgubi, kada kultura organizacije postane površna, kada se komunikacija svede na brojke i KPI-eve, tihi otkaz postaje njihov način da kažu: „Ne čujete nas!“
Šta govori istraživanje
Globalni podaci pokazuju da čak oko 60% zaposlenih mlađih od 30 godina priznaje da je u nekom trenutku bilo u fazi „quiet quitting“.
Najčešći razlozi su:
- nedostatak poverenja u menadžere,
- osećaj da njihov rad nema smisao,
- slaba komunikacija i nedostatak povratne informacije,
- osećaj da ih kompanija vidi kao broj, a ne kao osobu.
Drugim rečima, problem nije motivacija, već povezanost.
Generacija Z: prva digitalna, ali i najemocionalnija generacija
Gen Z je odrasla u svetu ekrana, algoritama i informacione buke, ali istovremeno u svetu velike emocionalne ranjivosti.
Njihov radni identitet nije definisan samo poslom, već i:
- mentalnim zdravljem,
- društvenim vrednostima,
- potrebom da se osećaju prihvaćeno i autentično.
Oni ne beže od rada! Beže od okruženja u kome se ne osećaju viđeno.
Gde nastaje raskorak?
Lideri iz starijih generacija često se pitaju:
„Kako da motivišem nekoga ko ne reaguje na iste podsticaje kao ja?“
Odgovor leži u promeni paradigme.
Dok je nekada bilo dovoljno reći „uradi to jer je to tvoj posao“, današnji zaposleni želi da čuje:
„Evo zašto je to važno. Evo kako to utiče na druge. Evo kako tvoj doprinos menja stvari.“
To nije razmaženost. To je evolucija svesti o radu.
Generacija Z ne traži privilegije, već smisao.
Tišina kao jezik
Kada se zaposleni povuče, ne govori više na sastancima, ne učestvuje u diskusijama, ne daje ideje. To nije nezainteresovanost. To je poruka.
Ali mi je često ne čujemo.
Zato što nismo naučeni da čitamo tišinu kao komunikaciju.
To je upravo mesto gde međugeneracijska komunikacija postaje ključ.
Razumeti da starije generacije „komuniciraju“ kroz rad i rezultate, dok mlađe generacije komuniciraju kroz dijalog i emociju.
Ako ne naučimo da prevodimo te jezike, svaka generacija će govoriti za sebe i niko neće slušati.
Kako lideri mogu reagovati?
-
Postaviti emocionalni ton, a ne samo ciljeve
Lideri koji znaju da stvaraju emocionalni prostor u timu sprečavaju tihi otkaz pre nego što se dogodi.
Pitanja poput: „Kako se osećaš u vezi ovog zadatka?“ ili „Šta bi ti pomoglo da bolje funkcionišeš?“ nisu znak slabosti, već liderske snage. Stvari se dešavaju brže nego ikada pre a liderstvo je postalo visoko senzitivno i neophodno je da se brzo adaptira na novonastale okolnosti.
-
Davati smislen feedback
Generacija Z očekuje iskrenost, ali i podršku.
Kada im se daje povratna informacija, ona mora imati dve komponente: jasnoću i empatiju.
„Ovaj projekat je dobro urađen, i evo gde možeš još da porasteš.“ To je ton koji gradi, ne razara.
- Promovisati kulturu poverenja, ne kontrole
Zadržavanje talenata ne zavisi od bonusa ili beneficija, već od poverenja.
Lider koji pokazuje da veruje svom timu, koji traži mišljenje mlađih članova i daje im prostor da predlažu, stvara osećaj pripadnosti koji zaustavlja tihi otkaz.
-
Otvoriti međugeneracijski dijalog
Jedan od najzdravijih alata je reverzno mentorstv. To je mentorstvo u kome mlađi zaposleni uče starije o digitalnim trendovima, a stariji prenose iskustvo i stabilnost.
Na taj način svaka generacija postaje deo rešenja
Tihi otkaz kao simptom, ne bolest
Tihi otkaz nije problem koji treba gasiti. To je simptom kulture koja se udaljila od suštine.
Odnos između zaposlenih i poslodavca više nije transakcioni, već emocionalni.
Kompanije koje to shvate prve, imaće najlojalnije timove.
Oni koji i dalje veruju da se motivacija meri prisustvom na sastanku polako ostaju bez svojih najkreativnijih ljudi.
Kako prepoznati da u timu postoji „tihi otkaz“?
- Zaposleni su fizički prisutni, ali mentalno odsutni.
- Ne postavljaju pitanja.
- Ne iniciraju ideje.
- Odgovaraju kratko i bez entuzijazma.
- U komunikaciji preovladava pasivnost.
U takvim situacijama, pravi lider ne povećava pritisak, nego povećava razumevanje.
Šta možemo naučiti od Generacije Z?
Možda su nas upravo oni naučili najveću lekciju o radu u 21. veku:
Da uspeh kompanije nije u tome koliko radimo, već koliko verujemo u ono što radimo.
Oni ne žele samo poslove, žele iskustva.
Ne žele menadžere, žele mentore.
Ne žele nadređene, žele ljude kojima mogu da veruju.
Generacija Z nije „problem“, ona je ogledalo. Pokazuje nam šta u kulturi organizacija više ne funkcioniše.
Zaključaki ili kako iz tišine preći u dijalog
Epidemija tihih otkaza ne leži u lenjosti mladih, već u tišini između generacija.
Na liderima je da tu tišinu pretvore u razgovor, a razlike u povezanost.
Komunikacija je ono vezivno tkivo koje drži organizaciju živom.
Kada prestane da pulsira, tim se ne raspada preko noći. On jednostavno utihne.
Zato, ako želimo da čujemo svoj tim, možda prvo treba utišati sebe.
Tek tada se čuje ono najvažnije.
Ukoliko je ovo zanimljiva tema za vaš tim ili kompaniju možete nas kontaktirati. U ponudi imamo vebinare, radionice i trening koji obrađuju sve aktuelniju temu međugeneracijske komunikacije i saradnje.
